header silder
header silder
header silder
Dr. Nick o zdravlju
Nikola Čanak
Autor: Nikola Čanak
Živimo u vremenu koje u značajnoj meri karakterišu izmenjeni uslovi života i rada, novostečene navike i mnogi uzročnici stresa koji doprinose sve lošijem zdravstvenom stanju stanovništva.

ImageDanas se u našoj zemlji većina stanovništva neadekvatno hrani, te otuda i ne čudi da je skoro polovina populacije gojazna, dok četvrtina boluje od povišenog krvnog pritiska, a dve petine od kardiovaskularnih bolesti. Istraživanja takođe pokazuju da u Srbiji ima oko četiristotinehiljada obolelih od šećerne bolesti, od kojih je više od stodvadesethiljada na insulinskoj terapiji. U našem neposrednom okruženju od bolesti srca i krvnih sudova boluje svaki treći stanovnik, a približno isti procenat je osoba sa izraženim simptomima hroničnog stresa. Otuda je i prirodno sve izraženije interesovanje za pravilnu i zdravu ishranu koja predstavlja predmet zanimanja kako medicinskih krugova, tako i sve većih delova ukupne populacije uopšte.Image

Jednu od najvažnijih komponenti u borbi protiv bolesti predstavlja pravilna ishrana, čiji je preduslov skup pravilnih navika koje se odnose prvenstveno na vrstu i količinu namirnica u ishrani, a potom i na njihovu adekvatnu pripremu. Bez takve, pravilne pripreme teško je zamislivo očuvanje kako energetskih i gradivnih, tako i zaštitnih materija, a naročito lako uništivih vitamina i za metabolizam vrlo bitnih minerala. Osnova dobre ishrane je adekvatna zastupljenoist osnovnih sastojaka hrane, tako da oko 70% čine ugljeni hidrati, a po ciframa 15% belančevine i masti ( na dnevnom nivou ).

Pored svima znane „bele kuge" ( pada nataliteta ), našu stvarnost karakteriše i prisustvo tzv. četiri „bele smrti". Naime, u našoj ishrani i dalje značajno mesto zauzimaju belo brašno, svinjska mast, rafinirani beli šećer i so. Konzumiranjem ovih namirnica na vrlo specifičan način značajno narušavamo zdravlje. Čovekov organizam troši ogromne rezerve svojih odbrambenih resursa na ublažavanje posledica negativnih efekata ovakve ishrane, što za posledicu ima sve učestalije bolesti tipa dijabetesa, zglobno - koštanih bolesti, ateroskleroze, povišenog krvnog pritiska, srčanih bolesti, kamenje u bubrezima, mokraćnoj bešici, žučnim putevima, žučnoj kesi itd.

ImageO bolestima koje izaziva loša ishrana obično se razmišlja tek kada one postanu evidentne i u znatnoj meri naruše kvalitet života. Odavno je poznato da „lekar leči a priroda izlečuje", ali je takođe poznato i to da je „bolje sprečiti nego lečiti". Pravilna ishrana je upravo jedan od najznačajnijih elemenata sprečavanja nastanka bolesti a njen glavni postulat podrazumeva korišćenje isključivo prirodnih namirnica. Tradicionalni način pripremanja hrane kod nas u značajnoj meri utiče na to, da hrana u procesu pripremanja izgubi mnoga svoja značajna svojstva i sastojke. Lošim navikama u ishrani i neadekvatnom pripremom hrane sve smo izloženiji i bespomoćniji pred nastajućim negativnim činiocima i sve brojnijim uzročnicima bolesti.

Savremena medicinska saznanja, sve se više prepliću sa naučnim i praktičnim saznanjima u ishrani, hranljivim i zaštitnim elementima, kao i o načinima pripremanja hrane, tako se danas izuzetna pažnja posvećuje termičkoj obradi hrane na temperaturama ispod tačke ključanja, kuvanju bez vode, soli i masnoće, kuvanje na pari, pripremanju svežih namirnica, korišćenju integralnog brašna bez aditiva, konzumiranju sokova bez konzervansa i belog šećera itd.Image

Na sve to se nadograđuje i svest o zaštitnoj funkciji hrane. Zaštitna uloga hrane je sve prisutnija u naučnim i stručnim saznanjima ali i u svesti sve većeg broja upućenih laika. Tako se danas zna da pravilnom ishranom možemo da utičemo na to da u organizmu ne dođe do stvaranja jedinjenja koja bi mogla da iniciraju razvoj maligniteta (slobodni radikali koji uništavaju zdrave ćelije i antioksidansi koji se aktivno bore protiv toga), ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti.

Savremeni svet svakoga dana postaje sve monolitniji front u borbi za dug, kvalitetan i zdrav život.

Vitalnost je rezultat dobrog zdravlja i doživljaja sreće, zadovoljstva i kvalitetnog života. Otuda se neizbežno nameće zaključak da je zdravlje bogatstvo koje je danas sve ugroženije. Zato ga treba čuvati i unapređivati, jer...

ZDRAVLJE NIJE SVE, ALI JE BEZ NJEGA SVE NIŠTA!

working Processing request, please wait