header silder
header silder
header silder
Dr. Nick o motivaciji

Individualna motivacija ili kako kontrolisati sopstveni život

Autor: Nikola Čanak

ImageMotivacija kao skup motiva predstavlja neophodno gorivo za uspeh svake ljudske aktivnosti. Kao što samo ime kaže (motivacija), preduslov efikasnosti realizacije ljudskih motiva sadržan je u neophodnosti stavljanja tih motiva u akciju.

Živimo u okruženju prepunom individualnih želja i snova pretočenih u nezadovoljstva onim što se nema ili ne postiže. Lična i korporacijska efikasnost nisu na nivou na kojem bismo želeli da budu, a lepeza formulisanih, iskazanih ili neiskazanih razloga, opravdavanja i izgovora, svakim danom je sve šira i veća. Davno je još kazano da se ništa veliko ne može učiniti bez velikih ljudi, a da se velikim postaje jedino na osnovu neizmerne želje, vere u sebe, i izgradnjom samopozudanja na putu do konačnog ostvarenja postavljenog cilja. Nije problem što u aktuelnom trenutku u našem okruženju vlada odsustvo materijalnih dobara, nisu ostvarene statusne, ekonomske, materijalne i moralne dimenzije, već je je prevashodno problem u nedostatku motiva, jasno definisanih ciljeva i definitivne rešenosti da se oni realizuju.

ImageSvi ljudi imaju želja, no one su mrtav i, često bolan kapital, izvori frustracija i nezadovoljstva ako motivi koji uz njih stoje nisu pokrenuti i stavljeni u akciju. Uspeh je jedna od osnovnih ljudskih potreba i svaki čovek oseća, svesno ili nesvesno, želju za uspehom. Istovremeno ogromna većina ljudi poseduje potrebni arsenal intelektualnih, iskustvenih i emotivnih činilaca da to realizuje, no na nesreću, toga nije svesna ili nije praktično obučena kako da sopstvene potencijale iskoristi.

Drugim rečima,  puno ljudi teorijski zna šta treba da radi u životu, ali ne radi i praktično ono što zna da treba da radi.

Ovo je činjenica koja se relativno lako može opravdati kad znamo da  većina ljudi živi po skupu navika i moždanih mapa (paradigmi) formiranih tokom života, sa dubokim korenima u ranoj mladosti. To sve zajedno formira ljudske zone komfora, odnosno ponašanja koja su skup stereotipa, pa za sopstvene navike često verujemo da su sudbinska kategorija jednog zadatog manje-više nepromenljivog života. Od stotiinu ljudi  95% se miri sa ovakvim "zadatim životom" i time parališe sebe u realizaciji svoje životne misije, ostvarenju bilo kakvog uspeha i sreće u životu. Onih preostalih 5% ljudi svesno ili nesvesno uviđa da je menjanje životna neminovnost, da smo živi zato što smo u stalnim promenama, počev od elementarnog metabolizma do činjenice da se skoro sve ćelije našeg tela, sa izuzetnom nervnih, bezmalo promene svakih 11 meseci.

ImageZato je važno shvatiti da je nužni preduslov psihološke ravnoteže svakog čoveka menjanje navika kao forma, ne sudbinskog, već svesno usmerenog i lično kontrolisanog sopstvenog života. Navike počivaju na ljudskim željama i znanjima kojih u našem okruženju ima na pretek.  Problem naših specifičnosti i različitosti u odnosu na efektnost i efikasnost zapadne civilzacije  kojima u poslovnom, a sve češće i ličnom smislu današnji  ljudi našeg podneblja teže,  jeste u odsustvu ili nedovoljnosti one treće komponente navika, a to je umenje ili «know how». Drugim rečima, znanja imamo, ali nam još nedostaje umenje, odnosno dovoljna količina promenljivog znanja koja bi, profesionalnom i ličnom životu, dala pragmatičnu i efikasniju dimenziju.

Motivacija je upravo sve ono što ljudsko znanje i umenje pretvara  u uspeh, odnosno u ostvareni, željeni cilj. Većini ljudi je svojstveno da se čitavog života vrti u okvirima onoga što zna i da je pri tom svesna onoga što ne zna. Za one koji žele da budu uspešni, tj. posebni u kontrolisanju toka sopstvenog života  sopstvenim znanjima i motivima  izazov se krije u onome što ni ne znaju da ne znaju. To su ljudi dečje otvorenosti za nove stvari, nove ideje i nova iskustva. Ideal top nemadžera, vrhunskih stručnjaka i ljudi koji suštinski menjaju svet oko sebe sadržan je u efikasnosti i uspešnosti u onim stvarima za koje ni ne znaju da ih znaju, odnosno ne postoji svest o umenju.

Danas je to neophodno, tim više što je tehnološki napredan svet napustio forme tzv. reaktivnog Memadžmenta i sve više se okreće intuitivnom menadžmentu, čiji su doboki koreni u ljudskom iskustvu, navikama i podsvesti.

Motivacija je gorivo na putu od odluke do cilja. Jedino usmerenim trošenjem možemo je imati još više.

Promena navika je često sputana i nerealizovana zbog straha od neuspeha i neprepoznavanja sopstvenih snaga. Kad god je taj strah poput mraka razbijen svetlom jasnih ciljeva, strah od neuspeha postaje nebitan, a izazov ciljeva vodi željenoj promeni.

ImageJasno definisani ciljevi, formulisane vizije i misije, veliki su motivi i pokretači u smeru pozitivnih menjanja. Realzacija svakog cilja počinje odlukom, a to je prvi korak. Na nesreću, većina ljudi nije svesna svoje snage da u svakom trenutku svesno i odgovorno donosi odluke. Često za to postoje i vrlo jasni razlozi, odsustvo ciljeva i životarenje u prividu da se može šta god se hoće "samo da se hoće". Druga, vrlo važna, kategorija limitirajućih činilaca je ljudska preokupiranost pitanjem "Kako"?  Kako ćemo to uraditi? Kako ćemo dotle stići? Praksa uspeha nas uči da je najvažnije odgovoriti na pitanje "Šta"?  Šta je cilj? Šta se želi? Jer, kad god postoji jasna vizija cilja i neizmerno samopouzdanje, put do njega se uvek nađe. Mada ovo može da izgleda neverovatno, postaje razumljivije kad se zna da je 80% ljudske ličnosti podsvest koja u sebi nosi nemerljivu snagu sveukupnog našeg životnog iskstva, naš verni pratilac na svakom mestu, u svakom trenutku. Za ljude koji su okrenuti aktivnosti, a ne čekaju, jedino i isključivo, u svojim zonama komfora da im se nešto desi da bi reagovali stoje na raspolaganju neiscrpne snage čovekove slobode izbora, odnosno mogućnosti da svugde i uvek opredeljuju svoje ponašanje, artikulišu svoje odluke i definišu svoje ciljeve. Za ovo im na raspolaganju stoje, pre svega, samosvest  kao mogućnost spoznaje sebe u aktuelnom trenutku i imaginacija ili mašta  kao kreativna radionica za formiranje vizija  projekcija onoga gde i kako se želi biti.

Odluka i istrajnost uz stalno menjanje navika, prilagodljivost  neminovno vode postavljenom cilju, odnosno motivacionom uspehu. Međutim, ono što ovaj proces čini fascinantnim jeste činjenica da se svaki čovek, posle svakog samostalno postavljenog i ostvarenog cilja, oseća snažnije, motivisanije, sa povećanim nivoima samopozudanja i samopoštovanja. Sve to rezultira jačanjem ličnosti i menjanjem podsvesnog doživljaja sebe koji tako često guši i najlepše svesne želje i najuzvišenije ciljeve.

ImageŽiveti u svetu naglašenog takmičarskog duha, ljudi često misle da je pravi izazov biti bolji od drugih. Međutim, zaboravljaju na davno definisanu ljudsku vrednost sadržanu u čovekovoj mogućnosti da postigne najviše što može u datom trenutku, odnosno da uvek bude bolji od prethodnog sebe.

Pošto su koreni svih motiva duboko skriveni u čovekovoj podsvesnoj težnji zadovoljstvu, treba reći i to da je tajna uspeha biti ličnost nezavisna i samosvojna, uravnotežena  i stalno oslonjena na temelje sopstvenog samopoštovanja, spremna da svoje kvalitete ugradi u zajednička dela pozitivnih ljudi, ukrašenih entuzijazmom i oreolima svojih sopstvenih motiva i cileva.

Da bismo to postigli moramo da prihvatimo tri značajna principa na kojima počiva efikasnost današnjeg sveta:

  • Sve što je prošlo i na šta se ne može uticati ne postoji;
  • Postavljeni cilj se do njegove realizacije ne preispituje i ne menja, već se menjaju taktike i strategije (i najbezazleniji cilj svojom realizacijom obogaćuje u motivacionom smislu);
  • Ne bojati se promena, jer su one jedini prirodni i jedini pravi put kako pojedinačne tako i kolektivne aktualizacije i realizacije.

Srećno na Vašem putu uspeha!

Ako Vam se ovaj članak svideo, pregledajte dobro na ovom sajtu nešto više o NTC školi biznisa čiji je osnivač Prof. Dr. Nikola Čanak.

working Processing request, please wait